Budućim generacijama ostavljamo dugove, uništene resurse i zagađenu životnu sredinu!

Budućim generacijama ostavljamo dugove, uništene resurse i zagađenu životnu sredinu!

U nedavno objavljenom izvještaju “Investiraj na brzinu, imaćeš vremena za kajanje”, o ulaganjima Svjetske banke Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj u energetske projekte u regiji jugoistočne Evrope, jedno poglavlje je posvećeno i Bosni i Hercegovini. Ovaj izvještaj su pripremile organizacije SEE Change Net, CEE Bankwatch Network i WWF zajedno sa 14 organizacija

U nedavno objavljenom izvještaju “Investiraj na brzinu, imaćeš vremena za kajanje”, o ulaganjima Svjetske banke Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj u energetske projekte u regiji jugoistočne Evrope, jedno poglavlje je posvećeno i Bosni i Hercegovini.

Ovaj izvještaj su pripremile organizacije SEE Change Net, CEE Bankwatch Network i WWF zajedno sa 14 organizacija civilnog društva iz zemalja regije (BiH, Hrvatska, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Srbija, Kosovo).

Na osnovu ovog izvještaja može se zaključiti da ako naše vlasti, zajedno sa međunarodnim institucijama, uskoro ne počnu intenzivnije ulagati u uštedu energije i u obnovljive i održive izvore energije, postojeća postrojenja će nastaviti trovati građane naše zemlje i pogubno uticati na klimu i životnu sredinu!

Izvještaj također upozorava da će deregulacija tržišta 2015. godine neminovno dovesti do porasta cijena energenata i bez mjera uštede u domaćinstvima i u privredi, a bosanskohercegovački građani i poduzetnici neće moći plaćati energiju koja im je potrebna da bi normalno živjeli i privređivali.

Prema procjenama stručnjaka, ulaganje u uštedu energije je hiljadu i više puta jeftinije nego ulaganje u kapacitete potrebne za proizvodnju te iste količine energije. Ta jednostavna formula nije dovoljna da bi se vlade i ministarstva više aktivirali na projektima uštede energije jer su premreženi interesima energetskih lobija koji u uštedi ne vide vlastiti interes. A ako to ne budu radile vlade i međunarodne finansijske institucije, malo je vjerovatno da će se tim baviti elektroprivrede, privatne banke i privatni investitori.

Osiromašene ekonomije, nedostatak radnih mjesta, ekološke i klimatske promjene, biće samo neki od problema koji će nas i našu djecu zadesiti za desetak godina, a sve to zavisi od odluka koje donosimo danas. Međunarodna agencija za energiju je podvukla da se emisija ugljen dioksida može značajno smanjiti ulaganjem u energetsku efikasnost, te smanjivanjem korištenja termoelektrana na bazi ugljena i fosilnih goriva. Ipak, i dalje se ulaže u tradicionalne, neodržive izvore energije, a fokus je, umjesto na uštedi, postavljen na proizvodnji energije.

Miodrag Dakić, Koordinator programa Energija i klimatske promjene i predsjednik Centra za životnu sredinu iz Banjaluke kaže za BUKU kako je stanje u energetskom sektoru mnogo lošije nego što izgleda na prvi pogled. Vjerujem da prosječno informisana osoba u BiH ima dojam da se u sektoru energije ozbiljno planiraju aktivnosti i investicije.

“Medjutim, pravo stanje je kompleksnije i daje mnogo razloga za zabrinutost o našoj zajedničkoj energetskoj budućnosti. Razvojne strategije su zasnovane na tehnologijama i principima iz polovine prošlog vijeka. Ono što dugoročno najviše zabrinjava jeste praksa nadležnih vlasti da uopšte ne provode strategije i planove koje su usvojene, već ih prilagodjavaju trenutnim političkim potrebama. Ovo je posebno izraženo u Republici Srpskoj, jer su vlasti u RS u posljednjih nekoliko godina bile mnogo aktivnije u sklapanju veoma sumnjivih aranžmana sa investitorima” kaže za BUKU Miodrag Dakić.

On kaže kako je u dosadašnjoj praksi već prepoznat problem da vlasti veoma neodgovorno upravljaju obnovljivim i neobnovljivim prirodnim resursima, koje prodaju ili daju u koncesije pod veoma povoljnim uslovima za investitore, ali zato izrazito nepovoljnim za buduće generacije, kojima ćemo ostaviti samo dugove, unišene resurse i zagadjenu žvotnu sredinu.

U takvim političkim okolnostima, navodi Dakić, do određene mjere je očekivano da projekti energetske efikasnosti i koristenja obnovljivih izvora energije nemaju dovoljnu podršku vlasti. “Razlog je što u sektoru energetike imamo velike projekte u kojima se investicije kreću od nekoliko miliona do više od milijardu KM, a to je veoma primamljivo korumpiranim osobama u vlasti. Èak i kada se ulaze u male hidroelektrane, koje po definiciji spadaju u obnovljive izvore energije, to se radi na potpuno pogrešan nacin. Koncesije su se davale bez dovoljno analiza, provjera potencijalnih investitora i konsultacija sa lokalnim zajednicama i udruženjima. Kao rezultat imamo vrlo mali broj završenih malih hidroelektrana, iako je preko 120 ugovora o koncesijama potpisano u 2006. godini” kategoričan je Miodrag Dakić

I građani i političari krivi za sadašnju situaciju

Zoran Ivančić iz Centra za zastupanje građanskih interesa kaže kako trenutna vlast nije sposobna da donosi rješenja koja su dugoročno najbolja, čak i kada bi za to postojala politička volja. “To se može vidjeti i na primjeru apsurdne situacije da su date koncesije za male hidrielektrane u Nacionalnom parku Sutjeska i drugim područjima koja su Prostornim planom RS predvidjena za visoki nivo zaštite. To govori da čak ne postoji koordinacija izmedju ministarstava nadležnih za energiju i životnu sredinu u vladi RS. Onda je teško ocekivati da ce ta ministarstva napraviti podsticajno okruzenje za investiranje u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, jer to zahtijeva znanje i političku volju” rekao je za BUKU Ivančić.

On dodaje da prema dosadašnjim iskustvima imamo hroničan nedostatak znanja i volje u nadležnim institucijama. Negativna selekcija stručnih kadrova u nadležnim institucijama je takodje veliki problem, a ako se tome doda sistemsko isključivanje gradjana i udruženja za životnu sredinu iz diskusija o razvojnim rješenjima, onda imamo stanje kakvo imamo.

Iako su vlasti i zaposleni u institucijama najodgovorniji za ovakvo katastrofalno stanje u sektoru energetike, a pošto su plaćeni da na odgovoran način upravljaju i savjesno rade poslove koje su u njihovim nadležnostima, ni gradjani Bosne i Hercegovine nisu oslobodjeni odgovornosti, tvrde naši sagovornici.

Obzirom da naši građani kroz poreze obezbjedjuju nezaslužene plate većini zaposlenih u institucijama, onda bi oni trebalo i da otvoreno stave do znanja ukoliko nisu zadovoljni načinom na koji vlasti u BiH vode ovo društvo. “Ne vidim ko bi, osim dijela zaposlenih u institucijama i onih koji profitiraju na ovakvom stanju u društvu, mogao biti zadovoljan. Izgleda da je većini gradjana lakše da poriču ili potiskuju ove probleme, nego da nešto pokusaju da urade po tom pitanju. Takodje, gradjani još uvijek ne znaju šta podrazumijeva gradjansko demokratsko drustvo i koji još načini uticaja na vlasti i političare im stoje na raspolaganju, osim stranačkih izbora koji se desavaju svake 4 godine za odredjeni nivo vlasti” tvrdi Zoran Ivančić.

Preporuke izvještaja: Smanjenje potrošnje energije za 20 posto!

Prema gore spomenutom izvještaju ciljevi koji se postavljaju pred Vladinim ali i nevladinim, kao i međunarodnim institucijama nisu nerealni, a povrh svega , imaju snažan uticaj na budućnost u kojoj će djeca u našoj zemlji, ali i u regiji, odrastati. Smanjenje potrošnje energije za 20 posto kroz projekte
uštede i energetske efikasnosti do 2020. godine ne samo da je u skladu sa europskim direktivama, već je i od vitalnog značaja za ovu regiju.

Vlasti u Bosni i Hercegovini moraju prestati razmišljati kratkoročno, ali im je u sadašnjem trenutku, kada se ogroman dio planiranih novih energetskih postrojenja bazira na uglju i lignitu, potrebna i pomoć međunarodnih finansijskih institucija.U saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, domaće vlasti moraju pokretati i podržavati projekte koji u sebi objedinjuju održivost, pouzdanost i nisku cijenu proizvodnje.

Na drugu stranu ne smijemo zanemariti niti obične građane. Oba naša sagovornika se slažu da ukoliko ne promijenimo naše ponašanje kao individualnih gradjana, biće nam tesko pogledati se u ogledalo za samo 5 do 10 godina. Naime, toliko će biti dovoljno da se ovim tempom uništavanja prirodnih i društvenih resursa u velikoj mjeri onemogući uspostavljanje održivog razvoja, kada konačno shvatimo cijenu onoga što svakodnevno gubimo.

(GzE/Buka/Foto:Energis)

Komentari

Na temu energetska efikasnost u zgradarstvu

Komentari

%d bloggers like this: