Energetska efikasnost važan uvjet za pristup EU

Energetska efikasnost  važan uvjet za pristup EU

Oblast energetike sastavni je dio sporazuma o Stabilizaciji i priduživanju Evropskoj uniji. Zemlje Unije do 2020. godine trebale bi smanjiti potrošnju energije za 20 posto. Å ta Bosna i Hercegovina radi na planu energetske efikasnosti – koliko su građani, ali i institucije upoznati sa standardima Evropske unije? Usklađivanje zakonskih okvira kroz IPA i slične fondove uglavnom finansira

Oblast energetike sastavni je dio sporazuma o Stabilizaciji i priduživanju Evropskoj uniji. Zemlje Unije do 2020. godine trebale bi smanjiti potrošnju energije za 20 posto. Å ta Bosna i Hercegovina radi na planu energetske efikasnosti – koliko su građani, ali i institucije upoznati sa standardima Evropske unije?

Usklađivanje zakonskih okvira kroz IPA i slične fondove uglavnom finansira Evropska komisija. “Bosna i Hercegovina je pripremila nacrte zakona, veoma dobar plan i sada čekamo na provedbu”, kaže Jonnas Hesse, šef Odjela za ekonomsku reformu i prirodne resurse Delegacije Evropske komisije u Bosni i Hercegovini.

Sarajevski Mašinski fakultet model je uštede energije u javnim zgradama u regiji. “Svaki dan pratimo koliko trošimo toplinsko-električne energije, analiziramo rezultate i upoređujemo ih s onima iz predhodnih godina. Prvi pokazatelji kažu da smo između 40% i 50% smanjili potrošnju toplinske energije”, kaže dekan sarajevskog Mašinskog fakulteta Ejub Džaferović.

Sljedeći korak –  izgradnja regionalnog multimedijalnog centra koji će biti mjesto infomisanja i naučnoistraživačkog rada. Å tednja znači manji račun. “Vrlo malim ulaganjem u termostat, naprimjer, ili u bolju izolaciju može se uštedjeti zaista mnogo energije. Jedna od direktiva propisuje jasno obilježavanje proizvoda, što je još jedan vrlo lak način za uštedu, jer kao potrošač, birate proizvod koji troši manje energije”, navodi Hesse.

Donošenjem seta podzakonskih akata Federacija BiH je stvorila minimalne tehničke uvjeta kod izgradnje novih, ali i sanacije starih zgrada. U konačnici je predviđeno saniranje svih javnih objekata, što bi donijelo uštedu energije od 30%. “Na taj način čemo povećati zapošljavanje, smanjti zagađivnje, smanjiti javnu potrošnju  i pomoći  FBiH da smanji svoje troškove”, kaže ministar prostornog uređenja FBiH Desnica Radivojević.

Bosna i Hercegovina ima spreman Nacionalni akcioni plan i usaglašnu obavezu. Smanjiti potrošnju energije za 9% do 2018. Cilj je ostvariv. No, uvjet je i državna Strategija o energetskom razvoju o kojoj još uvijek ne postoji entitetska saglasnost. A mora se donijeti i zakon o energetskoj efikasnosti, koji će stvoriti ambijent za njeno povećanje. Neophodna je i promjena dosadašnje politike subvencioniranja potrošnje energije. Iako  ima ogroman potencijal za smanjenje potrošnje i obnovljive izvore energije,  BiH spada među najmanje efikasne države u jugoistočnoj Evropi. Mnogo je posla pred nama.

Na temu energetska efikasnost u zgradarstvu