Energetski lobi u BiH protiv energetske efikasnosti i EU direktiva

Energetski lobi u BiH protiv energetske efikasnosti i EU direktiva

Kako na Balkanu sve ide naopako izuzev vodotoka, tako i energetski lobi u Bosni i Hercegovini djeluje protiv energetske efikasnosti, jer je ona u sukobu s njihovim interesom. Pripadnici tog lobija su tu da proizvode energiju (gubitke), uvoze energente i energiju i da uzmaju “žkajmak”, a njegovo veličanstvo ”kupac” je tu da sve to plati

Kako na Balkanu sve ide naopako izuzev vodotoka, tako i energetski lobi u Bosni i Hercegovini djeluje protiv energetske efikasnosti, jer je ona u sukobu s njihovim interesom. Pripadnici tog lobija su tu da proizvode energiju (gubitke), uvoze energente i energiju i da uzmaju “žkajmak”, a njegovo veličanstvo ”kupac” je tu da sve to plati bez obzira na cijenu.

Piše: Tomislav Grizelj, direktor kompanije Grizelj

Mnogi veliki i mali proizvođači ili prerađivači, od pekara do sofisticiranih proizvođača, prinuđeni su da kupuju energente od energetskog (elektro, naftnog, plinskog/gasnog) lobija, bez mogućnosti da utiču na njih, jer oni su povlašteni ekskluzivci na tržištu. A Konkurentsko vijeće spava, kao i svi oni kojima ovakvo energetsko stanje odgovara.

Opstruiraju se projekti MHE, VE i SE na sve moguće načine, od lokalne zajednice do entitetskog i ”državnog” nivoa, orkestrirano od strane političkih moćnika. Oni su se izborili da budu ”gospodari” društava i “žfirmi” koje energente moraju kupovati kod onih kojima godpodare i rukovode stranke. Ne vodi se računa o kunkurentnosti proizvoda, već se mora kupovati po cijeni koja je formirana iz tzv. “žviših nacionalnih” ili ne znam kojih sve drugih interesa. Bitno je da se gospodari namire.

Međunarodni fondovi i institucije koje se zanimaju ekologijom svake godine planiraju i osiguravaju namjenska sredstva koja se ne iskorištavaju, jer se tu ne mogu naći interesi pojedinih interesnih skupina.

A i šta će nam briga za ekologiju kad kod nas i tako ništa ne radi – UNIS, ENERGOINVEST, SODA SO, SOKO, FAMOS, Å IPAD itd. Niko od njih više ne zagađuje okolinu, a postojeći mali zagađivači jeftino kupuju svijest i savjest državnih institucija, tako da nema evidencije niti sankcija prema zagađivačima. Kad nema evidencije nema ni zagađivača, pa nam zato ne trebaju ni novci za zaštitu okoliša! Samo se pitam do kada tako i kud plovi ovaj brod bez odgovornosti, kursa, vizije, misije i cilja ?

Komunalne firme u vlasništvu ”države” proizvode energiju (gubitke) i kupuju i preprodaju energente, jer su oni uvijek sa 20% 40 % marže i kažu ”mi smo tu da trošimo, a ne da štedimo, kupac je taj koji mora da štedi i da plaća”. To mi je rekao jedan od direktora kad sam ga pitao za energetsku efikasnost.

Nikoga ne treba imenovati ni reklamirati, jer svi su dobro poznati i “žufurani”! Treba da ponovim da riba od glave smrdi, ali nitko ne smije da je dirne, jer lešinari su najnemilosrdnija i najbeskurpuloznija živa bića.

Kud plovi energetski sekor u BiH – TE Stanari, Toplana/energana Zenica, TE blok Tuzla, TE blok Kakanj, vodozahvat Bijela/Crna rijeka? Sve je na čekanju, a Sarajlije svkodnevno (svake noći) trpe redukcije vode, uz obrazloženje da su ukupni gubici na mreži 60 70 %. Mene kao laika interesuje tko je utvrdio i na kojim dionicama distributivne mreže imaju gubitke i kada će “žVodovod” izraditi sanacioni plan distrbutivne mreže na dionicama na kojima “žostvaruju” gubitak preko 100%, jer je za pretpostaviti da na nekim dionicama nema gubitaka (interne instalacije kod kupaca u zgradama).

Toplanama ili kako se već u kom gradu zovu komunalna poduzeća koja se bave proizvodnjom i distribucijom toplinske energije, nije u interesu utopljavanje zgrada, jer će im pasti utrošak energenata, a time i sveukupni promet, pa od čega će onda oni živjeti, ali i njihovi stanački mentori? Manji promet znači i manji gubici, ali koga to intersuje? Bitno je da se troši i da su to top teme početkom oktobra svake godine. Zadužuju se ponovo, a sveukupni dug ostavlja se novim generacijama, zajedno sa otpadom (energentima) koji zatrpavamo, jer nam ne treba, jer oko toga treba raditi, a od rada se teško živi.

U poslijeratnom periodu dežurna ”vlast” na svim nivoima u kontinuitetu opstruira sve programe koji dolaze od mnogih EU fondova. Ne zna se tko to teba da realizira, misli se jedino na to tko će i hoće li nešto “žhajrovati”. Ali, zašto bi uopće radili, plaće će biti, radili ili ne radili. Osim toga, bolje je tako, bez nekog rada, jer ako radiš možeš i da pogriješiš, pa bi te mogao netko prozvati, a kome to treba ?

Direkcija za evroatlanske integracije ne radi ništa, jer im je barijera “žSejdić- Finci” i tu sve stoji. Iako imamo urede i u EU, redovno se dijele plaće i prave neki programi, ali kada će početi nešto i da se radi i do kada će sadašnje stanje trajati?

Država kopira EU i stihijski formira ”urede, kancelarije, agencije”, zapošljava podobne i stvara financijske obveze prema realnom sektoru, bez analize treba li to nama, bitno je da mi sve to imamo. Evo jedan primjer:

Grad Sarajevo uz podršku Njemačke ambasade formirao je Ured za energetsku efikasnost u ulici Hamdije Kreševljakovića, koji su svečano otvorili bivši gradonačelnik prof. dr. Alija Behmen i tadašnja njemačka ambasadorica u BiH Ulrike Knotz. Ali, taj ured je bio samo privremeno referentno rješenje za neke namještenike, da imaju referencu da su radili u toj tako bitnoj instituciji i da oni zato kao nešto znaju. Ali, koji su stvarni rezultati njihovog rada nikoga nije briga.

Mnogo je pitanja, ali na njih ne očekujem odgovor, jer nitko i ne zna odgovor. Vlade, ministri, “žpodobni” namještenici odlaze, nema društvene odgovornosti, a problemi ostaju. To je naša stvarnost.

Na temu energetska efikasnost u zgradarstvu