Evropljani spremni da plate više za ekološki proizvod

Evropljani spremni da plate više za ekološki proizvod

Uprkos ekonomskoj krizi, Evropljani brinu za životnu sredinu i 95% anketiranih građana kaže da im je to pitanje lično važno. Mnogi se istovremeno zalažu da kompanije, vlade, ali i sami građani urade više da zaštite čovjekovu okolinu. Ekološke aktivnosti koje građani EU najčešće preduzimaju su odvajanje otpada za reciklažu i smanjenje potrošnje struje i vode a spremni su i

Uprkos ekonomskoj krizi, Evropljani brinu za životnu sredinu i 95% anketiranih građana kaže da im je to pitanje lično važno.

Mnogi se istovremeno zalažu da kompanije, vlade, ali i sami građani urade više da zaštite čovjekovu okolinu. Ekološke aktivnosti koje građani EU najčešće preduzimaju su odvajanje otpada za reciklažu i smanjenje potrošnje struje i vode a spremni su i da više izdvoje za ekološki proizvod.

Evropljane od ekoloških pitanja najviše brinu zagađenje, odlaganje otpada i trošenje prirodnih resursa, a najmanje buka i širenje invazivnih vrsta, pokazalo je novo istraživanje.

“Dobro je znati da postoji tako solidna i široka podrška zaštiti čovjekove okoline, čak i u teškim vremenima. Građane posebno brinu zagađenost vazduha i vode, hemikalije i otpad i oni osjećaju da svi moraju da urade više kako bi se zaštitila prirodna sredina”, prokomentarisao je rezultate specijalnog istraživanja Evropske komisije Eurobarometar evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik.

Velika većina ispitanika smatra da efikasno korištenje prirodnih resursa (79% ispitanika) i zaštita prirodne sredine (74%) mogu da podstaknu ekonomski rast. I dok 80% građana EU misli da ekonomija utiče na kvalitet njihovog života, 75% vjeruje da stanje životne sredine ima isti uticaj kao ekonomija a 77% smatra da ekološki problemi direktno utiču na njihov svakodnevni život.

Evropljani najviše brinu zbog zagađenja i to vazduha (56%) i vode (50%), kao i oko prikupljanja otpada i trošenja prirodnih resursa.

Takođe raste procenat građana koji vjeruju da socijalni i ekološki faktori treba da budu važni koliko i ekonomski kada se mjeri napredak neke zemlje. To smatra šest od deset anketiranih.

Kada je rije荠o potrošnji i investijama javnih vlasti, 59% anketiranih građana EU mišljenja je da vlasti njihove zemlje treba da daju prednost ekološkim razmatranjima ne gledajući previše na cijenu.

Sve više odgovornih građana

Više građana nego u prethodnom istraživanju – 75% ili tri procentna poena više, izjasnilo se da je spremno da kupuju ekološke proizvode, čak i ako treba da ih plate malo više.

U svim članicama EU više od 60% ispitanika želi da plati više za ekološki proizvod. Najveći rast broja onih koji su spremni da kupe skuplji ali ekološki proizvod bilježi se u Slovačkoj (za 14 procentnih poena, na 76%), Å paniji (13 procentnih poena, na 73%) i Letoniji (10 procentnih poena, na 78%). Samo u Italiji je zabilježen je  osjetan pad u odnosu na istraživanje iz 2011, za osam procentnih poena, na 67%.

Ogromna većina (93%) građana EU smatra da veliki zagađivači treba da nadoknade ekološku štetu koju su prouzrokovali i zalažu se za oštrije kažnjavanje kao najefikasniji način za borbu sa ekološkim problemima.

Istovremeno 85% ispitanika vjeruje da i oni imaju ulogu u zaštiti čovjekove okoline i većina ih se “ekološki ponaša”.

Eurobarometar je pokazao da 72% građana EU odvaja otpad za reciklažu, 52% smanjuje potrošnje energije a 37% potrošnju vode. Nešto više od trećine ispitanika (35%) kupuje lokalne proizvode a ravno trećina (33%) smanjuje otpad.

I dok većina građana smatra da je dobro obavještena o ekološkim pitanjima, 39% ih ističe da nema dovoljno informacija o uticaju hemikalija u proizvodima koji se svakodnevno koriste na zdravlje.

Većina takođe smatra da treba više uraditi na zaštiti prirodne sredine pri čemu 77% misli da velike kompanije i industrija ne rade dovoljno na tom planu, 70% očekuje da nacionalne vlade urade više a 65% da sami građani učine više.

Među prioritetima građana koji žele da zaštite životnu sredinu su sortiranje otpada za reciklažu, što je izdvojilo 54% ispitanika, smanjenje potrošnje energije u domaćinstvima (39%) i korištenje gradskog prevoza umjesto privatnih automobila (39%).

Podrška akciji na nivou EU

Gotovo 80% građana EU slaže se da je evropsko zakonodavstvo neophodno da bi se zaštitila čovjekova okolina u njihovoj zemlji a šest od deset misli da o ekologiji treba da se odlučuje zajedno, na nivou EU.

Takođe gotovo 80% ispitanika smatra da EU treba da ima moć da proverava da li se ekološki zakoni u članicama primjenjuju kako treba.

Istovremeno više od 80% građana želi da se za podršku ekoloških aktivnosti izdvoji više novca EU.

Pored toga, većina građana (56%) želi da EU uradi više na zaštiti čovjekove sredine.

Istraživanje sprovedeno krajem marta i početkom aprila obuhvatilo je 28.000 ispitanika iz različitih socijalnih i demografskih grupa iz 28 članica EU. Prethodno istraživanje stavova građana o zaštiti prirodne sredine obavljeno je prije tri godine.

Na temu energetska efikasnost u zgradarstvu