Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora: Zakoni usporavaju razvoj

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora: Zakoni usporavaju razvoj

Obnovljivi izvori energije do 2020. godine trebali bi učestvovati u ukupnoj proizvodnji energije u BiH namanje 40 posto. To je cilj koji je pred Bosnu i Hercegovinu postavila Energetska zajednica. No, pitanje je da li će BiH ispuniti cilj? Zapravo, prvobitni cilj je bio 20 posto i to je cilj kojem teže skoro sve evropske države,

Obnovljivi izvori energije do 2020. godine trebali bi učestvovati u ukupnoj proizvodnji energije u BiH namanje 40 posto. To je cilj koji je pred Bosnu i Hercegovinu postavila Energetska zajednica. No, pitanje je da li će BiH ispuniti cilj?

Zapravo, prvobitni cilj je bio 20 posto i to je cilj kojem teže skoro sve evropske države, ali BiH je već odavno prešla taj prag, te je cilj postavljen na 40 posto.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora za BiH, očito, nije problem, ali zakonska regulativa jeste.

Naime, Bosna i Hercegovina je, prema zahtjevima Energetske zajednice, kojoj je pristupila 2006. godine, trebala usvojiti zakonski okvir o obnovljivim izvorima energije na državnom nivou.

“Kao zemlja potpisnica Sporazuma o energetskoj zajednici na području energetske efikasnosti, BiH je imala obavezu da preuzme Direktivu EU 2006/32/EC u svoj zakonodavni okvir i pripremi Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost do 2011. godine. Sekretarijat Energetske zajednice 3. marta ove godine je poslao pismo Bosni i Hercegovini zbog neuspjeha da u potpunosti preuzme i implementira zahtjeve Direktive o krajnjoj efikasnosti upotrebe energije i energetskih usluga”, kazao je Andy McGuffie, portparol Delegacije EU i specijalnog predstavnika EU u BiH.

Postupak protiv BiH

Direktiva 2006/32/EC definira energetsku efikasnost kao “odnos između dobijenih performansi, usluga, roba ili energije i korištene energije”. Uspostavljanjem indikativnih ciljeva i poticaja, kao i institucionalnih, finansijskih i pravnih okvira trebalo bi da se uklone tržišne barijere koje mogu dovesti do sprečavanja efikasnije krajnje upotrebe energije. Adekvatno preuzimanje Direktive osigurava da je krajnje korištenje energije ekonomičnije i efikasnije. Osim toga, Direktiva propisuje stvaranje uslova koji bi omogućili razvoj, promociju tržišta za energetske usluge i za isporuku programa za uštedu energije kao i drugih mjera čiji je cilj poboljšanje krajnjeg korištenja energetske efikasnosti.

Sekretarijat Energetske zajednice je u svojim godišnjim izvještajima o implementaciji više puta naglasio da Bosna i Hercegovina treba poduzeti značajne korake kako bi Direktiva bila preuzeta i provedena. Pismo Sekretarijata EZ-a označava početak pripremnih postupaka protiv Bosne i Hercegovine. Do 3. maja 2014. Bosna i Hercegovina je imala mogućnost da odgovori na dopis i da se izjasni u vezi sa nepridržavanjem sa relevantnim zakonom Energetske zajednice, pojasnio je McGuffie.

A zašto nije odgovorila i zašto nije ispoštovan sporazum o EZ, u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, koje je zaduženo za ovu oblast, nismo saznali jer nisu odgovorili na naša pitanja.

Usvajanjem zakonskog okvira i izradom nacionalnog akcionog plana kojim bi se definirala struktura povećanja proizvodnje energije iz obnovljivih izvora te definisali poticaji za ovu vrstu proizvodnje, stekli bi se uslovi za razvoj ovoga sektora. Ovako, pošto nema nikakvog regulatornog okvira, nemoguće je pratiti ispunjenje ciljeva koji se odnose na povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora na 40 posto od ukupnog energetskog proizvodnog miksa.

Ipak, nije sve tako sivo. Entiteti su, za razliku od državnog nivoa nešto radili. U Federaciji BiH prošle godine je usvojen Zakon iskorištavanju obnovljivih izvora energije i efikasnoj kogeneraciji. Trenutno je u toku izrada podzakonskih akata kojim će se regulisati učinkovita promocija obnovljivih izvora energije i učinkovitih kogeneracijskih proizvodnih objekata.

U RS-u zakon o energetici iz 2009, uz Uredbu o proizvodnji i potrošnji energije iz obnovljivih izvora, predstavlja pravni okvir za proizvodnju i promociju obnovljivih izvora energije i učinkovite kogeneracije, kojim su definirani i ciljevi koje treba ispuniti do 2020. godine, te podsticaji za proizvodnju iz obnovljivih izvora. Također, u distriktu Brčko trenutno se radi na usvajanju zakona u ovoj oblasti.

Poticaji za proizvodnju

Iako ne postoji mogućnost praćenja ostvarenja ciljeva u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, za ilustraciju ćemo navesti podatke Asocijacije proizvođača energije iz obnovljivih resursa BiH. Prema podacima APEOR-a, BiH proizvodi od 25 32 posto električne energije iz hidroelektrana. Međutim, za zadovoljavanje EU “ž20-20-20” ciljeva koriste se čisti izvori energije (zelena energija koja se podstiče), a tu spada hidroenergija snage do 10 MW, vjetroenergija, solarna energija, biomasa, kogeneracija…, koji u BiH čine tek nešto više od 1,5 posto ukupne proizvodnje.

Predsjedavajući Državne regulatorne komisije za električnu energiju (DERK) Mirsad Salkić kazao nam je kako BiH može vrlo lako dostići ciljeve koji su postavljeni, ukoliko ozbiljno pristupi otklanjanju prepreka koje su se pojavile.

Prema njegovim riječima, u oba entiteta poticaji za obnovljive izvore energije idu na teret potrošača i moramo reći da imamo prilično dobre poticaje za obnovljive izvore, što predstavlja dobro okruženje za razvoj proizvodnje iz obnovljivih izvora.

No, ono što je nedostatak, kako kaže Salkić, jeste loš zakonski okvir općenito koji usporava pokretanje biznisa i proizvodnje energije, kao svih drugih djelatnosti. Iako ima mnogo investitora koji su značajne sume novca uložili u obnovljive izvore, loše poslovno okruženje ometa razvoj.

(Oslobođenje)

Komentari

Na temu energetska efikasnost u zgradarstvu

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Cancel reply

Komentari

%d bloggers like this: