“U svakom slučaju ih se morate riješiti, pa zašto onda to ne činiti inteligentno”, kaže sedamdesetogodišnja Norvežanka dok joj mašina izbacuje priznanicu s barkodom na 30 kruna (335 dinara) koju može potrošiti u supermarketu ili je unovčiti na blagajni.
Norveška je sa stopom recikliranja od 97 posto deset godina ispred ciljeva EU-a, koja je odredila da države do 2029. moraju reciklirati 90 posto plastičnih flaš. U Francuskoj ili Britaniji, na primjer, postotak recikliranja iznosi oko 60 posto.
Za norveški uspjeh ključnim se smatra upravo sistem odlaganja. Kupci plaćaju nekoliko dodatnih centi kada kupuju piće u plastičnim bocama. Dodati iznos im se vraća kad vrate praznu flašu.
“Kupcima poručujemo da kupuju proizvod, ali posuđuju pakovanje”, pojašnjava Kjel Olav Maldum, lider Infinituma, kompanije koja vodi sistem prikupljanja plastičnih flaša.
Koncept povraćaja praznih boca postao je toliko raširen da u norveškom ima i svoj glagol – pante.
Više od milijardu i sto miliona plastičnih flaša i aluminijskih limenki vraćeno je 2018. na mjestima za odlaganje u supermarketima, benzinskim stanicama i malim prodavnicama.
U Fetsundu, tridesetak kilometara od Osla, stalna je kolona kamiona koji dovoze prazne flaše u glavni Infinitumov centar za procesuiranje.
Plastične flaše u kojima su nekada bili voda ili sok razvrstavaju se, kompresuju i stavljaju na palete koje podsećaju na ogromne Rubikove kocke.
Svaka nova plastična boca sadrži oko 10 posto recikliranog materijala, a Norvežani se nadaju da će taj nivo povećati regresivnim porezom koji bi trebalo da motiviše proizvođače da koriste recikliranu plastiku umesto nove, trenutno jeftinije.
U takvom primijeru kružne ekonomije, ono što neki smatraju otpadom postaje resurs.
Plastično je fantastično
“Jedan primjer je Litva gde je zabilježeno 34 posto povraćaja pre uvođenja sistema prikupljanja, a dve godine ranije evidentirano je 92 posto”, kaže Maldum.
Larisa Copelo iz ekološke organizacije zaštite “Zero Waste Europe” kaže da su sistemi povraćaja jedini načini da se ispune ciljevi EU-a.
Premda norveška industrija recikliranja priznaje da ovaj problem treba riješiti što prije, njeni stručnjaci smatraju da plastika, lagan, praktičan i jeftin materijal, još ima budućnost.
“Nije problem u plastici, nego u ljudima i njihovu ponašanju”, kaže Maldum. “Plastika je fantastična, ali ne u prirodi”.
Ova objava je dio projekta “Platforma za nisko – karbonski urbani razvoj FBiH” koji Udruženje – Centar za edukaciju i podizanje svijesti o potrebi povećanja energetske efikasnosti (Energis) implementira uz podršku Fonda za zaštitu okoliša Federacije Bosne i Hercegovine.
Sadržaj ovog dokumenta isključiva je odgovornost Energis-a i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Fonda za zaštitu okoliša Federacije Bosne i Hercegovine
Recent Comments