Pionirski poduhvat u sektoru sistema daljinskog grijanja Pančevo je pokrenulo 2017. godine kada je instalirano 360 solarnih termalnih kolektora ukupne snage 700 kW i godišnje proizvodnje od 600 MWh. Tada je to bio najveći solarno-termalni sistem u Srbiji i finansiran je iz IPA fondova u okviru prekogranične saradnje Srbija- Rumunija. Kolektori, površine 906 kvadrata, su postavljeni na konstrukciji iznad zemlje.
Solarno-termalni sistem ima snagu od 1 MW i godišnju proizvodnju od 900 MWh
Povećanje kapaciteta ovog sistema završeno je u martu ove godine, u okviru saradnje sa USAID-om, kada je dodato još 198 kolektora, pa je sada ukupna snaga malo veća od 1 MW, a očekivana godišnja proizvodnja 900 MWh. Sada je to najveći solarno-termalni sistem na Balkanu.
Specifičnost druge faze je da su kolektori postavljeni na krovu koji je okrenut ka istoku i zapadu, pa je na krovu izgradjena posebna čelična konstrukcija koja je omogućila da se kolektori okrenu ka jugu, što je optimalno.
Prednosti ovog sistema su manji troškovi, smanjivanje emisija CO2, stabilna cijena toplotne energije i 100% domaći izvor energije
Ukupna investicija za oba sistema je bila oko 600.000 eura, kada se uzme u obzir veoma veliki životni vijek postrojenja od 25-30 godina i veoma mali operativni troškovi dobija se cijena termalne energije manja od one dobijene iz prirodnog gasa, navode u JKP Grijanje.
Nije zanemarivo ni smanjenje emisija CO2 za više od 200 tona svake godine.
Ali, najvažnije je da će JKP Grijanje narednih 25-30 godina imati potpuno stabilnu cijenu toplotne energije jer koristi solarnu energiju, što nije slučaj sa ostalim energentima, koji su berzanska roba. I, imaće 100% domaći izvor energije čime se povećava energetska nezavisnost zemlje.
Solarna energija će se koristiti i za grijanje
Zoran Božanić, izvršni direktor tehničkog sektora JKP Grejanja, kaže za Balkan Green Energy News, da solarno-termalni sistem obezbjeđuje 15% ukupne potrebne energije za toplu sanitarnu vodu u Pančevu.
Srbija je idealna za korišćenje solarne energije za proizvodnju toplotne energije
“Osnovna ideja instaliranja ovog sistema je bila da se pokaže da je korištenje solarne energije za pripremu tople sanitarne vode potpuno isplativ posao, i da ima smisla postavljati kolektore svuda gde je potrebna sanitarna topla voda. Ali, to nije sve. Odlični efekti ovog projekta zainteresovali su stručne i poslovne ljude, koji imaju želju da se solarna energija koristi i za grijanje. Zahvaljujući parametrima u kojima rade naši daljinski sistemi grijanja, Srbija je idealna lokacija za tako nešto”, naveo je Božanić.
Korištenje solarne energije za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja i zimi je donedavno bila samo ideja, ali je uspješno primijenjena u Danskoj, već više od 15 godina.
U toku je izrada fizibiliti studije za solarno-termalni sistema koji bi se gradi zajedno sa EBRD-om
“Kod pripreme sanitarne tople vode toplotna energija se odmah koristi ili vrlo kratko skladišti, ali kod grijanja je potrebno dugotrajno skladištenje kako bi se energija dobijena od maja do septembra sačuvala i onda koristila u jesen i zimu”, navodi on.
Zajedno sa Europskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) urađena je studija je studija prethodne izvodljivosti, a trenutno se radi i studija izvodljivosti, koja će dokazati opravdanost ovog koncepta.
EBRD u okviru Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu osim sa Pančevom sarađuje i sa gradovima Bor, Niš, Novi Sad i Zrenjanin na izradi studija izdovljivosti koje treba da pokažu da je instaliranje solarno-termalnih sistema u sistem daljinske energetike dobro i tehnološki napredno rješenje. Takođe, primjena solarno-termlanih sistema trebalo bi da doprinese rješavanju velikog problema zagađenja vazduha u zemlji, ali i postizanju energetske nezavisnosti.
Pančevo bi moglo da obezbjedi četvrtinu toplotne energije uz pomoć solarne energije
Prema riječima Božanića, solarni termalni kolektori i skladište trebalo bi da budu locirani u blizini toplane Kotež na površini od oko deset hektara. Kolektori bi zauzimali šest hektara, a skladište, koje je u stvari posebno opremljen bazen vode, bilo bi izgrađeno na preostala četiri hektara. Površina solarnih panela bila bi oko 35.000 kvadrata, a skladište bi imalo zapreminu od oko 150.000 kubika.
Skladište toplote bi imalo zapreminu od 150.000 kubika
“Toplota bi se jednim dijelom koristila direktno, a drugim pomoću apsorpcionih toplotnih pumpi. Toplotna energija ovog postrojenja obezbijeđivala bi i do 24% potrebne energije za grijanje konzuma, i to zelene energije, što bi bilo prvo takvo postrojenje u jugoistočnoj Europi i šire, s obzirom da ih sada ima samo u Danskoj i Kini, a naš projekat je odmakao dalje od nekoliko koji se pripremaju u EU”, istakao je Božanić.
Preuzeto: Balkan Green Energy News
Recent Comments